"...S Poaroove
tacke gledista, ovaj slucaj bio je njegov neuspeh
i samo ga je slucajna opaska jednog prolaznika navela
na dobar put..."
Dzejn Vilkinson i Karlota Adams su bile glumice
- jedna talentovana i popularna, mada poznatija
sa londonskih zabava i kao zena Lorda Edzvera nego
po svojim maestralnim ulogama, zena kojoj je u glavi
bila samo moda, visesatno ulepsavanje pred ogledalom,
koketiranje i saznanje da je jedina, jedinstvena
i najbolja.... a druga takodje talentovana, pametna,
nacitana, obrazovana, ali tek na pocetku svoje karijere,
a i poznata po svojim skecevima, transformacijama
i neverovatno uspelim imitacijama...
Poaro i Hejstings odlaze jedne veceri u pozoriste
da prisustvuju njenoj predstavi, a posle predstave
i na veceru gde zaticu celu glumacku postavu, a
izmedju ostalih i Dzejn Vilkinson koja se divila
Karlotinim imitacijama sedeci u drustvu mladog glumca,
trenutno najpopularnijeg junaka filmskog platna
- visokog i zgodnog Brajana Martina.
I dok je Hejstings bio odusevljen sa Dzejn Vilkinson,
Poaro je imao svoje misljenje o njoj: "...
Ako je ona centar predstave, ako se sve obrce oko
nje... da, onda mo`e da odigra svoju ulogu. Sumnjam
da moze adekvatno da odigra neku malu ulogu, ili,
pak, ono sto se naziva karakternom ulogom. Komad
mora da bude napisan o njoj i za nju. Deluje mi
kao ona vrsta zena koje su zainteresovane samo za
sebe..."
Nedugo nakon te njegove izjave, lepa Dzejn Vilkinson
je dosetala do njegovog stola moleci ga da se prihvati
njenog "slucaja" zapocinjuci razgovor
cudnim recima: "...Gospodine Poaro, na ovaj
ili onaj nacin ja jednostavno moram da se otarasim
svog muza!...". Naime, Poaro bi trebao
da porazgovara sa njenim uzasnim suprugom Lordom
Edzverom i natera ga da joj da razvod, posto on
to odbija... Zato sto ona zarko zeli da se ponovo
uda... za prebogatog vojvodu od Mertona...
Nakon
par dana Poaro i Hejstings odlaze do Lorda Edzvera
gde bivaju prilicno zateceni - Naime, kada je cuo
razlog njihovog dolaska, Lord Edzver je bio prilicno
iznenadjen rekavsi im da on ne odbija da da razvod
svojoj supruzi i da joj je to cak i napismeno rekao
poslavsi joj pismo na tu temu pre nekoliko meseci.
Jedino joj nece ostaviti ni peni jer je ona njega
dobrovoljno napustila i on ne oseca da ima obavezu
prema njoj u tom obliku, a i ona se udaje za prilicno
bogatog coveka tako da nece biti materijalno neobezbedjena.
Iako je razgovor sa njim protekao ugodno, Hejstings
se izlazeci iz prostrane biblioteke Lorda Edzvera,
okrenuo za sobom i ugledao njegovo lice izobliceno
od besa. Vise se nije pitao zasto su dve zene napustile
Lorda Edzvera. Bilo je nesto okrutno i djavolsko
u njemu.
Na izlasku su sreli njegovu cerku iz prvog braka,
mladu damu uplasenih crnih ociju koja im nije delovala
bas srecno. Otisli su pravo do Dzejn Vilkinson da
joj saopste dobre vesti. Ona se iznenadila dobijenim
odgovorom jer to pismo nikada nije ni stiglo do
nje. Poaro je zamisljen i ubedjen da tu ima necega,
misleci da je najizvesnije da je pismo zataskao
neko ko ima interes da se ona ne razvede. Pitanje
je samo - ko?
Posle
samo nekoliko dana, rano ujutru posetio ih je inspektor
Dzap i ulazeci prokomentarisao: "Bas se
spremate da doruckujete, vidim. Jos niste nagovorili
kokoske da vam nose cetvrtasta jaja, gospodine Poaro?"
- i odmah presao na razlog svog dolaska - Lord
Edzver je sinoc ubijen... a njegova zena osumnjicena
za njegovo ubistvo jer je nedvosmisleno utvrdjeno
da je kasno uvece dolazila do njega, otisla pravo
u biblioteku gde je on bio, nedugo zatim otisla
a on je sutradan ujutru nadjen mrtav u svojoj stolici...
Poaro govori Dzapu da tu nesto nije u redu i da
taj zlocin tako kako ga on predstavlja "vredja
njegovu inteligenciju" - ona nekoliko puta
pred svedocima izjavljuje da ce, ako joj ne da razvod,
sesti u taksi, otici tamo i ubiti ga - a onda upravo
to i ucini. Po njemu to nema smisla... a uzgred
i sve jutarnje novine su objavile vest da je Dzejn
Vilkinson bila sinoc na veceri - bar dvanaest prisutnih
gostiju ce moci da potvrdi njen alibi...
Slede naizmenicni razgovori sa stanovnicima kuce
lorda Edzvera, njegovom sekretaricom, batlerom,
cerkom... kao i sa njegovim necakom kapetanom Ronaldom
Marsom koji u ovom slucaju nasledjuje titulu i imanje
dok nezanemarljivu sumu novca nasledjuje njegova
cerka. Lord Edzver uopste nije voleo svog sinovca
jer je ovaj bio pustolov i rasipnik... i do pre
tri godine ziveo je sa njima u kuci ali je onda
zbog neslaganja sa stricem napustio. On je te veceri
sa Edzverovom cerkom Dzeraldinom bio u pozoristu
i imaju alibi, dok je njegova sekretarica, gospodjica
Karol bila u kuci i nesumnjivo tvrdi da je u vreme
koje je oznaceno kao vreme kada je Lord Edzver umro
- njegova zena, Dzejn Vilkinson bila sa njim u biblioteci.
Poaro i Hejstings razgovaraju i naravno slazu se
u jednom - Karlota Adams je odlicno imitirala Dzejn
Vilkinson i to ne samo imitirala nego oponasala
i njeno drzanje i hod... uz nesto sminke i u polumracnom
holu lako je mogla prevariti batlera koji nikada
licno nije video ledi Edzver ili sekretaricu koja
ju je videla iz daljine - ali kako je mislila da
ce obmanuti lorda Edzvera - ili je on vec bio mrtav
kada je ona dosla - ali zasto je tamo ostala deset
minuta i koji razlog bi imala Karlota Adams da ubije
lorda Edzvera...?
Izviru brojna pitanja - da li je to bila Karlota?
Da li je njen dolazak u kucu za nju bio samo izazov
ili opklada da ce uspeti da prevari ukucane dobrom
imitacijom? Da li je njen dolazak bio skretanje
paznje na Dzejn Vilkinson dok je neko drugi mozda
krisom usao u kucu nesto posle nje...? Da li je
neko samo iskoristio Karlotu za svoje ciljeve? Jedno
je nesumnjivo - svi do jednog - gosti uvazenog ser
Montagjua Kornera su potvrdili da je zena lorda
Edzvera te veceri sve vreme bila sa njima i da nije
napustala sto osim na par minuta da se javi na telefonski
poziv. Ser Montagju je hvalio njenu lepotu, talenat
i intelekt sto je jako retko bilo naci kod jedne
zene zajedno. Poaro je sada potpuno zbunjen.
Isto
tako, on je uplasen za zivot mlade Karlote - ako
ju je neko iskoristio u celoj prici - ona ce danas
saznati iz novina za smrt lorda Edzvera i nesumnjivo
ce povezati sinocnje dogadjaje. Nekome nece biti
u interesu da ona isprica svoju verziju. Poaro i
Hejstings odlaze u zurbi do Karlote Adams ali stizu
prekasno - ona je umrla u snu uzevsi preveliku dozu
pilula za spavanje. Poaro pokusava od njene sluzavke
da sazna sto vise detalja i nekoliko njih mu privlaci
paznju - u njenoj torbici je pronasao par naocara
koji ocito nije njoj pripadao, malu kutijicu sa
izgraviranom posvetom i tragovima veronala - takodje
se ne bi reklo da je Karlota bila sklona drogama,
a tu je i pismo - sinoc je pre izlaska napisala
pismo sestri. Muci ga osecaj da se ona nije sama
ubila i zaklinje se da ce pronaci ubicu. Govori
Hejstingsu: "Barem mi jedna stvar ne muci
glavu. Nisam mogao da je spasem. Kad sam cuo za
smrt lorda Edzvera, vec je bila mrtva."
Poaro i Hejstings odlaze do Dzejn Vilkinson koja
se ponasa blago receno - cudno. Iako su njeni odnosi
sa pokojnim muzem bili zategnuti - ona ne pokazuje
ni trunku zaljenja, cak ni prirodno interesovanje
- ko bi mogao biti ubica - sve sto vidi je cinjenica
da je slobodna i da sada moze da se uda za vojvodu...
Uzivala je pred ogledalom isprobavajuci crninu i
menjajuci sesire jedan za drugim...
Slede razgovori sa lordovom cerkom Dzeraldinom
koja nije mnogo marila za oca, cak se moze reci
da ga je mrzela... dok se novi lord Edzver, njen
rodjak Ronald Mars osornog i provokativnog ponasanja
razmetao svojim alibijem i uvazenim prijateljima
sa kojima je delio lozu u pozoristu i koji ce potrditi
njegovo prisustvo, a i sama Dzeraldina je bila sa
njim. Tako oni daju alibi jedno drugom a tu su i
njegovi prijatelji...
Poaro i Hejstings odlaze na veceru i nakon napornog
dana pokusavaju da srede utiske i stave sve na svoje
mesto. Sledi interesantan razgovor izmedju njih
dvojice iz koga vidimo dosta o njihovom odnosu kao
i Poaroovo misljenje o njegovom prijatelju:
"Dok smo srkutali kafu, Poaro mi se nasmesio
srdacno.
- Dobri moj prijatelju - rekao je - oslanjam se
na vas vise nego sto znate... Vi mozda ne razumete
bas uvek koliko je tako - ali vi cesto pokazete
put..."
- Stvarno, Poaro - promucao sam - Veoma mi je drago,
pretpostavljam da sam puno naucio od vas na ovaj
ili onaj nacin...
On odmahnu glavom - Mais non, ce n'est pas ca. Nista
niste naucili...
- Tako je kako treba da bude. Nijedno ljudsko bice
ne bi trebalo da uci od drugoga. Svaka individua
trebalo bi da razvija sopstvene moci do krajnje
granice, a ne da pokusava da oponasa one nekog drugog.
Ne zelim da budete drugi i inferiorni Poaro. Zelim
da budete najvisi Hejstings. U vama, Hejstingse,
nalazim skoro savrseno olicenje normalnog uma...
Vi ste lepo i savrseno uravnotezeni. U vama je oliceno
dusevno zdravlje. Da li shvatate sta to meni znaci?
Kada zlocinac posegne za zlocinom, njegov prvi napor
jeste da prevari. U njegovoj glavi je predstava
normalnog coveka. Verovatno ne postoji takva stvar
- to je matematicka apstrakcija. Ali vi dolazite
onoliko blizu shvatanja koliko je to moguce. Ima
trenutaka kada imate nastupe briljantnosti, kada
se izdizete iznad proseka, trenutke (nadam se da
cete mi oprostiti) kada se spustite do cudnih dubina
gluposti, ali, sve u svemu, vi ste neverovatno normalni.
Eh, bien, kako mi ovo koristi? Jednostavno ovako.
Kao u ogledalu ja u vasem umu vidim odraz bas onoga
sto zlocinac zeli da verujem. To je strasno korisno
i sugestivno... Vi imate uvid u um zlocinca, koji
meni nedostaje. To je veliki dar..."
Paoro postavlja sebi i Hejstingsu nekoliko pitanja
i kaze da kad bude znao odgovore na njih da ce znati
i ko je ubio lorda Edzvera... Zasto se lord Edzver
predomislio po pitanju razvoda? Da li je mozda on
zeleo da se ponovo ozeni? Sta se dogodilo sa pismom
koje je poslao svojoj zeni kojim joj odobrava razvod?
U cijem je interesu bilo da lord Edzver i njegova
zena nastave da budu vezani? Zasto bi Dzejn Vilkinson
htela da ubije svog muza ako je saznala da je on
vec pristajao na razvod? Kakvo je bilo znacenje
izraza lordovog lica kada je Hejstings pogledao
nazad napustajuci bibliteku? Sta su naocare trazile
u tasni Karlote Adams? I na kraju - zasto je neko
telefonirao da sazna da li je Dzejn Vilkinson u
Cizviku - na drugom kraju grada i ko je to bio?
Iako je inspektor Dzap jos od samog pocetka imao
gotov slucaj: ubistvo, svedoke i ubicu koji se razmetao
onim sto ce uciniti - Lorda Edzvera je ubila njegova
zena... ipak je kasnije saslusavsi Poaroova istrazivanja
i u svetlu novih cinjenica, tj. samoubistva Karlote
Adams promenio svoju teoriju - sada je po njegovom
misljenju Karlota Adams otisla u kucu prerusena
u Dzejn Vilkinson sa namerom da uceni lorda Edzvera
i tokom rasprave sa njim ubila ga - dosla je kuci,
slomila se i uzela veliku dozu veronala... Poaro
nije zadovoljan... Nesto tu nije u redu... Cak mu
se po glavi mota ideja da mozda motiv za ubistvo
nije imao nikakve veze sa lordom Edzverom i da je
neko ko mrzi Dzejn Vilkinson hteo da joj namesti
da bude obesena zbog ubistva muza... Mozda neko
iz njenog perioda dok je boravila u Americi... On
odlazi i do vojvode od Mertona u pokusaju da sazna
hoce li se on zaista vencati sa Dzejn Vilkinson
ili su to tek njene puste zelje i planovi... Iako
se nalazio sa suprotne strane stola on je uspeo
da iskoristi svoju sposobnost citanja rukopisa unazad
i saznao sadrzaj pisma koje je vojvoda upravo pisao...
Smejuljeci se izasao je iz njegovog zamka vrlo raspolozen...
Poaro ce naravno naci odgovore na sva ova pitanja
i sklopiti kockice ovog cudnog zlocina. Naravno,
mnogi albiji ce do kraja romana pasti u vodu, otkrice
se jos nekoliko sitnijih prevara... Poaro za pocetak
ima "idejicu" a ako se ona pokaze kao
ispravna - onda ce i znati. Sve je blizi resavanju
misterije... Od Karlotine sestre dobija original
pisma koje joj je sestra napisala neposredno pre
nego ce izaci iz svog stana da odigra svoju poslednju
ulogu...
Procitavsi pismo koje je Karlota pisala sestri
namece se samo jedan zakljucak i samo jedno ime,
ali Poaro nije zadovoljan. Cak deluje zalosno...
Dzap mu govori: "Izgledate veoma utuceni
zbog toga, gospodine Poaro. Istina je da vi volite
da stvari budu teske. Evo vase sopstvene teorije
dokazane i cak vas ni to ne zadovoljava..."
Poaro se poverava Hejstingsu: "...Veoma
sam nesrecan, Hjestingse. Ovo izgleda kao prost
zadatak i otvoren. Ali nesto nije u redu. Negde,
Hejstingse, postoji cinjenica koja nam bezi. Sve
se uklapa, onako je kako sam mislio, a ipak, prijatelju
moj, nesto nije u redu..."
Dzap, Hejstings i Poaro odlaze do glavnog osumnjicenog
i slusajuci njegovu pricu svi su sumnjicavi osim
Poaroa koji je samo kratko rekao: "Ja vam
verujem" i izmarsirao iz kuce. Dzap i Hejstings
komentarisu njegovo ponasanje: "Oduvek je
bio ono sto nazivam jedinstvenim - rece Dzap - Imao
je sopstveni jedinstveni ugao gledanja na stvari
- i to veoma cudan. On je neka vrsta genija, to
priznajem. Ali, uvek kazu da su geniji veoma blizu
granicne linije i svakog casa mogu da skliznu preko.
Oduvek je voleo da stvari budu teske. Jasan slucaj
nikada nije bio dovoljno dobar za njega. Ne, mora
da bude vijugav. On je pobegao od stvarnog zivota.
On igra svoju igru. Kao kada neka starica igra pasijans.
Ako se ne otvori, ona vara. Pa, s njim je obrnuta
stvar. Ako se otvori suvise lako, on vara da bi
je ucinio tezom! Tako ja gledam na to..."
Poaro je nadomak resenja misterije ali ipak ne
stize da spreci i trece ubistvo. Zrtva je primetila
nesto naizgled nebitno ali je ipak htela da to svoje
otkrice podeli sa Poaroom. Otisla je do njega ali
ga nije nasla kod kuce. Poaro je zove telefonom
i tek sto je ona pomenula da je rec o Parizu...
veza se prekinula... Kada je Poaro sa Hejstingsom
otisao u njen stan bilo je kasno. Poaro ne prestaje
da krivi sebe. Jedini trag im je rec Pariz... Poaro
tera Hejstingsa da se seti svake reci na jucerasnjem
rucku na kome je sedeo pored zrtve... Da li je iko
pomenuo rec Pariz i u kom kontekstu... A onda konacno
shvata... I dok Hejstings prica o sujeverju trinaest
osoba za stolom i o tome ko je prvi ustao od stola...
Poaro ponovo uzima u ruke pismo koje je Karlota
pisala svojoj sestri, obrce ga, okrece, sastavlja
i rastavlja stranice i konacno potvrdjuje svoje
misljenje... Fali mu samo jos jedan detalj - naocare
u tasni Karlote Adams...
Vracamo se sada na pocetak i na prvu recenicu ovog
pisanija: "...S Poaroove tacke gledista,
ovaj slucaj bio je njegov neuspeh i samo ga je slucajna
opaska jednog prolaznika navela na dobar put..."
Jedno ime koje je cuo razresice misteriju naocara
i Poaro sada konacno zna!!!
Kao i obicno on igra svoje malo-veliko finale i
govori okupljenima: "Saslusajte me i znacete
sve. Vidite, bicu skroman. Pokazacu vam svaki korak
puta - otkricu vam kako sam prevaren, kako sam ispoljio
veliku glupost, kako je bio potreban razgovor mog
prijatelja Hejstingsa i slucajna primedba potpunog
stranca da mi me stavili na pravi trag..."
Evo nam ga opet jedno od klasicnih dela Agate Kristi
gde se kao motiv nalazi novac, gde je zlocin izvrsen
uz pomoc zamene identiteta i gde je zlocinca vodila
pohlepa i gde se jos jednom pokazalo da je Poaro
bio u pravu - zlocinac je previse bio siguran u
sebe, imao previse dobro misljenje o sebi i generalno
gledano nije ni bio svestan da je uradio nesto pogresno
- cak mozemo reci i da se ponasao kao da nista nije
uradio... niti je osecao grizu savesti cak ni kada
je otkriven... Vrlo je interesantno pismo koje je
Poaro dobio od trostrukog ubice posle pogubljenja,
ali ga ovde necu prenositi, cak ni jednu jedinu
recenicu... mozda tek deo recenice u kome se kaze:
"...niste mi izgledali pametno..."
To je bilo poslednje sto biste smeli reci Herkulu
Poarou. To je bila velika greska.
bravenet.com
