Ubistvo koje se
desilo velikom detektivu Herkulu Poarou takoreci ispred
nosa, nije mu moglo sluziti na cast... Oprosteno mu
je delom zbog toga sto se sve odigralo u avionu, prevoznom
sredstvu koje je mrzeo koliko i brod, tako da je vecinu
leta prespavao... ili makar se trudio to da radi,
drzeci cvrsto stisnute ocne kapke... I to ne samo
da se odigralo na nekoliko metara od njega nego je
i sredstvo za koje je bilo ocito da je posluzilo u
izvrsenju zlocina nadjeno ispod njegovog sedista,
pa je kao stranac od strane porote i optuzen da je
bas on izvrsio zlocin. Ali, sudija, poznavajuci ga,
srecom, nije prihvatio takav njihov sud. Medjutim,
Poaroov ponos je povredjen, i naravno dace sve od
sebe da resi ovaj zlocin.
Prica koju pratimo ima dva toka. Jedan
ide kroz pripovedanje mlade frizerke Dzejn koja vrsi
neku svoju istragu zlocina u koji je i sama upetljana
i zubara Normana Gejla koji joj se ocito dopada i
sa kojim zajedno istrazuje ovu misteriju, a da se
nijednom nije zapitala do kraja nije li bas on mozda
ubica iz aviona, i naravno, kroz onaj zvanicni deo
istrage koji ide preko Poaroa i inspektora Dzapa.
Pored nase mlade Dzejn i Normana Gejla,
sastav putnika je bio vrlo sarenolik, od plemica rodjenjem
do onih koji su to stekli na neki drugi nacin, preko
doktora, arheologa, muzicara, pisca deketivskih prica
do samog detektiva licno Herkula Poaroa... Ubistvo
se desava na samom pocetku romana, vec na kraju prve
glave, sto je prilicno neobicno za Agatine romane.
Ubijena, madam Gisela, koja je kako su kasnije saznali
cesto letela na ovoj kratkoj liniji iz Francuske za
Englesku, jutarnjim letom bi odlazila, popodnevnim
se vracala, bila je poznata kao jako bogata zena koja
je bogatstvo stekla zelenasenjem, pozajmljivanjem
novca onima kojima je bio potreban i ubiranjem visokih
kamata... Logicno pitanje koje se odmah namece - da
li je neko od putnika aviona bio sa njom u takvim
poslovnim odnosima pa je kao jednostavnije resenje
od vracanja duga bilo - ubiti madam Giselu.
Ubijena je necujno - kako se cinilo,
malom otrovnom srelicom, ispaljenom kroz duvaljku,
neprimetno... tako je barem govorio trag na njenom
vratu, strelica nadjena pokraj njenih nogu i duvaljka
sakrivena ispod jednog od sedista... Sve je izvedeno
tako da niko od strane prisutnih desetak putnika tog
dela aviona nista nije primetio... Bila je to cinjenica
koja je od pocetka do kraja zbunjivala sve one koji
su istrazivali ovaj zlocin... Po sletanju u Englesku,
krece istraga, ispitivanje putnika i osoblja aviona,
posebno pregledavanje prtljaga i popisivanje svih
stvari koje se u njemu nalaze na cemu je Poaro insistirao...
Za one, medju vama, koji se zele igrati detektiva
dok citaju Agatine romane, preporuka - obratite paznju
na spisak stvari koje su nadjene kod putnika - moze
vas uputiti u pravom smeru...
Ono sto je Dzapa posebno zanimalo bilo
je da li je bilo ko ustajao sa svog sedista i odlazio
u zadnji deo aviona gde je sedela madam Gisela. Utvrdjeno
je nedvosmisleno za neke od putnika da jesu ustajali,
ali svejedno niko nikome nije bio sumnjiv... Poaro
dobija svoju prvu malu ideju... Da li se mozda u jednom
trenutku desilo nesto sto je paznju SVIH putnika skrenulo
na drugu stranu i tako dalo ubici prostora da izvrsi
zlocin. Ako jeste - onda je ubica licno morao da izazove
neku takvu situaciju... Poaro govori svom francuskom
kolegi Furnijeu koji zajedno sa njima radi na ovom
slucaju: "...Slazem
se da je morao postojati psiholoski razlog zasto nitko
nije vidio ubojicu. Ali moja razmisljanja idu donekle
drukcijim smjerom od vasih. Smatram da je u nasem
slucaju ono sto se vidi varljivo. Zatvorite oci, prijatelju,
nemojte ih sirom otvarati. Posluzite se ocima uma,
a ne tijela. Neka vase sive stanice rade. Neka vam
one kazu sto se zapravo dogodilo..."
Poaro je svestan da je ubica nesumnjivo neko od putnika
aviona, da je nemoguce da je ubica dosao "odnekuda
spolja" isto kao sto je svestan cinjenice da
nakon odrzanog pretresa i svih izjava koje su date
- jedno je jasno - neko bezocno laze i neko do njih
12 (racunajuci i osoblje aviona) je ubica. Isto tako,
izvrseni zlocin nedvosmisleno govori o ubicinoj hrabrosti
- trebalo je rizikovati i pred tolikim ljudima izvrsiti
zlocin i biti siguran da neces biti primecen.
Daljom istragom se otkriva da je jedini
naslednik njenog velikog bogatstva njena cerka koja
inace nije zivela sa njom a da je kompletna dokumentacija
koju madam Gisela vodila o pozajmljenom novcu i klijentima
spaljena od strane njene sluzavke koja je rekla da
je to uradila po uputstvu koje je davno dobila od
svoje gazdarice - ako se njoj nesto desi, sve je trebalo
da bude unisteno. Medjutim, Poaro sumnja da je ona
nesto precutala. "...Svim
zlocinima i ispitivanjima svjedoka nešto je zajednicko.
Svi nesto kriju. Ponekad, zapravo cesto, rijec je
o necem bezazlenom, necem sto nema veze sa zlocinom,
ali ipak o necem..."
U traganju za istinom, Poaro sprovodi
svoju istragu dok jedne veceri ne sretne Dzejn i Normana
Gejla koji u svojoj maloj igri - istrazi prate gospodina
Klensija, pisca detektivskih romana koji je takodje
bio u avionu a koga su slucajno sreli u restoranu
dok su vecerali... Tom prilikom Poaro razgovara sa
njima o zlocinu govoreci: "...Ima
vaznijih stvari nego pronaci ubojicu. Pravda je lijepa
rijec, ali je kadsto tesko reci sto se pod njom podrazumijeva.
Po mojem misljenju najvaznije je s nevinih skinuti
krivicu... dok se nepobitno ne dokaze krivica neke
osobe, svi koji su povezani s nekim zlocinom na odredjeni
nacin trpe..." To je jedna od cestih premisa
u Agatinim romanima - ne samo kada je Poaro onaj koji
resava zlocin. Setimo se romana "Nesreca nevinih"
gde je to najjasnije bilo naznaceno.
Nakon razgovora sa gospodinom Klensijem,
te Dzejn i Normanom, Poaro misli da bi mogao da im
veruje. Predlaze Normanu Gejlu da mu pomogne u istrazi
zlocina... Da li on najbolje zna...? Da li mu Poaro
zaista veruje ili se samo pretvara ne bi li se ovaj
oslobodio i mislio da je sa sebe skinuo svaku sumnju...
Nije li prerano da Poaro donese ovakav zakljucak i
Normanu Gejlu poveri obavljanje ne tako jednostavnog
zadatka... Sta je sad smislio? "...Kad
je stigao kuci, otkljuca ladicu i izvadi popis s jedanaest
imena. Cetiri imena oznaci olovkom. Zamisljeno kimne
glavom. - Slutim da znam - promrmlja u bradu. - Ali
moram biti siguran..."
Pojavljuje se i cerka madam Gisele,
sada vec bogata naslednica... Iako veoma mlada, uspela
se pre nepunih mesec dana vencati sa mladim Amerikancem...
no u Francusku je dosla sama da resi poslove oko majcine
zaostavstine... Medjutim, istrazitelji na celu sa
Poaroom uskoro dolaze do novih dramaticnih saznanja
koji iz korena menjaju sve?... "...Poirot
divlje zalomi rukama, zatvorenih ociju, zgrcena lica.
- Jednu minutu, minuticu - preklinjao ih je. - Moram
razmisliti, shvatiti kako to mijenja moj pristup.
Moram se u mislima vratiti. Moram se sjetiti. Proklet
bio moj nesretni zeludac. Bio sam zauzet unutrasnjim
organima!..." Francuski inspektor Furnije
bio je besan "...Sada
shvacam o cemu je onaj Englez Japp govorio. Ovaj stari
stvara nevolje. Pokusava zamrsiti jednostavan slucaj.
Ne moze prihvatiti jednostavno rjesenje a da se ne
pretvara kako se to poklapa s njegovim zamislima..."
Saznajte kako je mali Belgijanac zapravo
razmrsio ovaj komplikovani slucaj i povezao dve kasicice
na tanjiricu madam Gisele u avionu, cinjenicu da nigde
u njenoj kuci nije bila slika njene cerke, kako je
ispravno zakljucio otkuda osa u avionu, sta znace
sifrovane oznake u maloj crnoj knjizici, zasto je
sluzbenik u avio agenciji rekao madam Gisele da nema
mesta na predhodnom letu, kakve veze Poaro ima sa
Dzonom Robinsonom koji je ucenjivao groficu Horburi,
zasto mu je bilo bitno odakle je poreklom svako od
putnika aviona, zasto mu je likom poznata cerka madam
Gisele koja se pojavljuje i trazi nasledstvo... zasto
je insistirao da Dzejn podje sa njim u Pariz a i da
se kasnije pridruzi ekspediciji dvoje francuskih arheologa...
Cega se to nas Poaro setio kad je mlada
Dzejn u njegovom prisustvu polomila nokat i trazila
turpiju... da li je otrovna strelica mogla biti izbacena
kroz nesto drugo osim kroz urodjenicku duvaljku...
kroz nesto sto nece privuci paznju... zasto se ubica
na neki nacin nije resio sredstva kojim je izvrsio
zlocin kada je to bilo moguce... da li je time samo
hteo da privuce paznju da je ubistvo izbvedeno na
taj nacin a da to uopste nije bilo tako...
On ima dosta pitanja, ali dosta i odgovora...
i sve je blizi resenju zagonetke... Na zalost, iako
su njegove misli isle u dobrom pravcu on nece uspeti
da prestigne ubicu koji mora da pocini jos jedan zlocin...
stici ce na mesto zlocina tek koji minut kasnije...
ali on sada definitivno zna istinu... i poziva odabrano
drustvo u svoj stan na veceru... dovodeci svojom (nama
dobro poznatom) pricom jednu osobu do ludila i navodeci
je da se sama oda...
bravenet.com
