"Ubistvo
u Mesopotamiji" je jedan od romana Agate Kristi
koji se ne zaboravlja tako lako kada se jednom procita
i jedan je od desetak njenih romana za koji znam
ko je ubica, ko ce biti ubijen i tacan nacin kako
je ubistvo izvrseno i to upravo zbog toga sto je
upravo nacin ubistva najvise zbunjivao Herkula Poaroa.
Bio je to veliki izazov za njegove "male sive
celije"... Zato se vec posle prvog citanja
davnih godina resenje ove zagonetke urezalo u moje
pamcenje, ali mi je naravno, uvek iznova drag za
citanje i rado mu se vracam...
Prica je, na nagovor doktora Rajlija,
ispricana ocima mlade bolnicarke Ejmi Lederan kao
najnepristrasnijeg posmatraca, ucesnika i svedoka
ovog zlocina. Ona je na njegovu preporuku unajmljena
od strane arheologa dr.Erika Lajdnera da pravi drustvo
njegovoj zeni koja zivi sa njim, prakticno na iskopinama,
a koja je u poslednje vreme nervozna vise nego sto
je to uobicajeno. Zali se da ne moze da spava, prividjaju
joj se likovi na prozoru nocu, sto je nemoguce jer
je njena soba jedna od retkih ciji se prozor nalazi
sa spoljne strane kuce u kojoj su ziveli svi clanovi
ekspedicije a ta je strana kuce bila dosta izdignuta
i bilo je nemoguce da se neko popne do njenog prozora.
On je bio uveren da je ona jednostavno samo malo
popustila sa zivcima usled duzeg boravka sa istim
krugom ljudi i upravo je zato i uposlio mladu i
razboritu bolnicarku koja ce je razuveriti od ideje
da joj preti bilo kakva opasnost i ponovo napraviti
od nje onu romanticnu i divnu zenu kojom se ozenio
pre nekoliko godina.
Ejmi Lederan stize u ekpediciju i
pored lepe i zgodne plavuse cetrdesetih godina,
gospodje Luize Lajdner upoznaje prilicno sarenoliko
drustvo, bracni par Merkado - Mari je bila jako
mlada, tamnoputa i zgodna a Dzozef visok i nezgrapan...
Upoznaje i muskobanjastu, pedesetak godina staru
gospodjicu Anu Dzonson i zgodnog Engleza Ricarda
Karija, arhitektu koji su sa Lajdnerom vec pet godina,
oca Lavinjija, starijeg visokog muskarca crne brade
koji tumaci stare natpise, dva Amerikanca, Davida
Emota i Karla Rajtera, koji su se ove godine prikljucili
ekspediciji... i mladica Bila Kolemana... Sve u
svemu bilo ih je osmoro. Sestra Lederan je upoznala
i Sejlu, cerku dokrora Rajlija koja ih je povremeno
obilazila. Ono sto je sestra Lederan primetila vec
prve veceri je da su se svi oni, kao grupa ljudi
koji se ipak dugo poznaju, ophodili isuvise fino
i ugladjeno jedni prema drugima. Osecala se neka
napetost u vazduhu.
Zgrada, koja je bila sediste ekspedicije
isla je u krug oko prostranog dvorista u kome su
radnici Arapi, cistili pronadjene iskopane predmete.
Sve sobe, kao i vecina prozora su se otvarali prema
dvoristu, osim onih na juznoj strani zgrade koji
su gledali napolje ali su bili zasticeni debelim,
celicnim resetkama. U jednom uglu zgrade iz dvorista
isle su stepenice koje su vodile do prostranog ravnog
krova sa ogradom na koji su se odlagali iskopani
predmeti koji su bili veliki da bi se cuvali u sobi
za eksponate.
Ejmi Lederan se prilicno lepo uklopila
i sa Luizom Lajdner brzo nasla zajednicki jezik.
Setale su se posmatrajuci zalazak sunca. Malo po
malo, sestra Lederan se upoznala sa svim clanovima
ekpedicije i od svakoga od njih saznavala po nesto
o Luizi Lajdner. Opsta slika nije bila bas zadovoljavajuca.
Izmedju ostalog su je opisivali i kao histericnu,
okrutnu, beskrupuloznu i povrsnu. Cinjenica je bila
jedino to da je ona zaista bila zena koja se necega
ili nekoga plasila.
Ubrzo se gospodja Lajdner poverila
Ejmi i mi saznajemo za njenu zivotnu pricu. Udala
se kao jako mlada i vec na samom pocetku braka saznala
da joj je muz nemacki spijun. Kao veliki rodoljub,
prijavila ga je i on je osudjen na smrt streljanjem.
Luiza je godinama zivela u uverenju da je on mrtav.
Medjutim posle nekoliko godina dobila je pismo od
svog muza koji joj je pretio da ce je ubiti ako
se ponovo uda. Zapanjena, ona pocinje da istrazuje
i saznaje da on zaista nije streljan jer je pobegao
iz zatvora ali je postojala potvrda vlasti da je
on ubrzo zatim poginuo u jednoj saobracajnoj nesreci.
Ali, kad god bi se Luiza zaljubila u nekog dobijala
bi preteca pisma. Zivela je u stalnom strahu. Onda
su pisma prestala da stizu. Ona se zaljubila u dr.
Lajdnera i ubrzo udala. Neposredno posle vencanja
dobila je ponovo pretece pismo i njeni strahovi
su se ponovo javili. Izmedju ostalog sestra Lederan
saznaje i da je njen prvi muz imao mladjeg brata
koji je tada bio dete i koga Luiza sada sigurno
ne bi prepoznala. Mozda je on taj koji hoce da osveti
brata. Tek, Luiza je i dalje zivela u samrtnom strahu.
Vec sutradan, dr. Lajdner nalazi
svoju zenu mrtvu, sklupcanu izmedju kreveta i vrata.
Cinjenice su glasile: umrla je od udarca teskim
predmetom u glavu sat ranije pre nego je pronadjena.
U tom periodu je bilo vreme za odmor ali svi su
imali alibi. Niko nije cuo cak ni vrisak gospodje
Lajdner, radnici koji su sve vreme radili u dvoristu
su se kleli da niko nije prolazio dvoristem osim
Emota koji je sa krova donosio lonce na ciscenje
i odmah se vracao gore, a kamoli da je ulazio u
njenu sobu. Celicne resetke na njenom prozoru onemogucavale
su da neko udje sa te strane. Doktor Lajdner i Emot
su bili na krovu sredjujuci zemljane lonce, Koleman
je otisao kamionom u grad po plate za radnike, Kari
je otisao do iskopina. Gospodin Merkado je radio
u laboratoriji dok je njegova zena prala kosu u
svojoj sobi. Gospodjica Dzonson je radila u dnevnoj
sobi a mladi Rajter je razvijao slike u mracnoj
komori. Sestra Lederan je lezala u svojoj sobi i
citala
Mladi Koleman odlazi po pomoc kod
doktora Rajlija. Ovaj dolazi sa policijom i kapetanom
Mejtlandom da pomognu da se ovaj slucaj ubistva
razresi sto pre. Ubrzo dolaze do zakljucka da ubica
sigurno nije dosao spolja i da je gospodju Lajdner
ubio neko od clanova ekspedicije. Cini se da ce
razresenje biti jako tesko... a onda su se kapetan
i doktor Rajli setili spasonosnog resenja da pozovu
Herkula Poaroa koji ce sutra proci kroz susedno
mesto na svom putu za Bagdad...
O svom prvom susretu sa Herkulom
Poaroom, sestra Lederan je zapisala: "...Mislim
da nikada necu zaboraviti utisak koji je na mene
ostavio Herkul Poaro kada sam ga prvi put videla.
Naravno, kasnije sam se navikla na njega, ali me
je tada grozno razocarao i uverena sam da su i ostali
delili moje misljenje! Ne znam ni sama kako sam
ga u stvari zamisljala. Mozda kao coveka koji lici
na Serloka Holmsa - visok i mrsav, prefinjenog i
inteligentnog lica. Naravno, cula sam da je stranac,
ali ga nisam zamisljala toliko stranim, ako razumete
sta pod tim podrazumevam. Kada ga vidite, spopadne
vas neodoljiva zelja da se nasmejete! Kao da je
dosao iz pozorista ili sa filma. Bio je veoma neobican,
trom, visok jedva nesto vise od metar i po, izgledao
je dosta star sa svojim velikim brkovima i jajolikom
glavom. Izgledao je tacno kao brica iz neke pozorisne
komedije! I to je bio covek koji ce otkriti ubicu
gospodje Lajdner!..."
Kako se Poaro ubrzo izrazio - okupio
ih je sve da se "upozna sa konjima pre trke"
da stekne svoj utisak o svakome i dobije izjavu
o tome ko je gde bio i sta je radio... Nakon toga
je natenane, onako kako samo on zna i ume, ponovo
sa svakim kao slucajno dolazio u razgovor u cetiri
oka kada se raspitivao o gospodji Lajdner kao i
o tome sta ko misli o drugim clanovima ekspedicije
pokusavajuci da skopi kockice i odgovori na prvo
pitanje koje je sestra Lederan postavila sebi po
dolasku - zasto su svi izgledali napeto i uzdrzano?
Poaro dobija na uvid i anonimna pisma
koja je pokojnica dobijala, proucavajuci ih... Jedna
stvar mu definitivno nije bila jasna - zasto je
dr. Lajdner, nakon sto je znao za panican strah
svoje zene i za preteca pisma pozvao bolnicarku
da bude sa njom umesto da obavesti policiju? Da
li je dr. Lajdner sumnjao u mentalno zdravlje svoje
zene? Da li je mozda mislio da je ona sama sebi
pisala preteca pisma? Da li je neko, znajuci za
strahove gospodje Lajdner, izvsio ubistvo iz licne
mrznje prema njoj, nadajuci se da ce sve biti okarakterisano
kao osveta iz proslosti...? Da li je njen prvi muz
zaista ziv i iskoristio priliku da se uvuce u zgradu
u pogodnom trenutku, sakrio se i cekao da ona ostane
sama u svojoj sobi? Da li je mozda njen prvi muz
ili njegov mladji brat neko od clanova ekspedicije?
Mozda je i izvesno da ga ona ne bi prepoznala jer
je bila u braku sa njim samo nekoliko meseci i to
pre skoro dvadeset godina... Poaro ima dosta ideja
i dosta pretpostavki ali jos uvek nema ideju - cak
iako je tako - kako je bilo ko usao i izasao iz
njene sobe a da ga niko nije video?
Sestra Lederan pokazuje svoj zdrav
razum i u razgovoru sa Poaroom, postaje njegov saradnik
u ovom slucaju. Ona na jednom mestu o tome ovako
pise: "Vec mi se cinilo da je Poaro u stvari
lekar, a ja bolnicarka koja brine o teskom bolesniku.
U stvari, to je bila kao neka operacija u kojoj
je on bio hirurg. Mozda bi bilo bolje da to ne kazem
naglas, ali na neki cudan nacin sam pocela da uzivam
u tome..." Medjutim, ubrzo, kao da joj
je citao misli Poaro je savetuje: "Ne preduzimajte
nista sami i ne pravite se previse pametni. Vase
je samo da drzite zavoje, a ja cu da operisem..."
Poaro je moli da nista ne radi na svoju ruku da
ne bi slucajno ona bila sledeca zrtva. On joj to
objasnjava recima: "Moj
zanat me je naucio da postoje mnoge istine, a medju
njima je najporaznija sledeca: i ubijanje postaje
navika!"
Ubrzo Poaro saznaje za neke cudne
odnose koji su vladali medju njima. Dr. Lajdner
je bio ocito jako zaljubljen u svoju zenu ali kao
i svaki naucnik vise je vremena provodio sa iskopanim
predmetima nego sa njom, bio je zanesen, tih, gotovo
neprimetan covek. Gospodja Merkado je bila vrlo
ljubomorna mlada zena koja ni na tren nije ostavljala
svog muza samog jer je primetila da cesto baca poglede
na gospodju Lajdner. Kari sa svoje, i gospodjica
Dzonson sa svoje strane su bili ljubomorni na Luizu
Lajdner jer su dugo godina radili da Erikom Lajdnerom
pre njegove zenidbe. Gospodjica Lajdner iako vec
u godinama, bila je evidentno zaljubljena u dr.
Lajdnera a Kari se pomalo osecao kao da se zenidbom
njegov prijatelj udaljio od njega... Medjutim, Poaro
ubrzo saznaje i drugaciju pricu - Luiza Lajdner
i Kari su samo pred drugima bili zvanicni jedno
prema drugome a u stvari su se tajno sastajali i
bili zaljubljeni jedno u drugo. Kari je zbog toga
jako patio jer je ona bila zena njegovog najboljeg
prijatelja...
Iako je Poaro savetavao sestru
Lederan da ne istrazuje mnogo na svoju ruku i da
se ne pravi mnogo pametna, nije mogao isti savet
da pruzi svakome od clanova ekspedicije. Neko od
njih je uradio bas to - icinilo mu se da je pametan
i svoje saznanje pokazao na pogresnom mestu. Vec
iste noci desava je jos jedno ubistvo - ovoga puta
jako surovo ubistvo. Zrtva je pre nego je izdahnula
uspela da sestri Lederan koja je prva stigla kaze
samo jednu rec - "prozor". I Ejmi Lederan
i Herkul Poaro su zbunjeni a onda Ejmi gotovo slucajno
pocinje da Poarou prepricava razgovor koji je predhodnog
dana vodila sa zrtvom. Poaro ju je slusao, sedeo,
razmisljao... U svitanje - svanulo je i njemu :"...Kakva
sam ja budala - promrmlja - Istina je tako blizu
- a ja je ne vidim..."
Tog istog dana kada se vec razdanilo
otkriven je i nestanak jednog od clanova ekspedicije.
Da li je on ubica? Poaro moli dr. Rajlija da skupi
sve preostale clanove ekepdicije u dnevnu sobu da
malo "poprica" sa svima njima... Oni i
ne slute sta ih ceka jer pre nisu imali iskustva
sa Herkulom Poaroom. Ali, mi znamo. On ih sve jednog
po jednog suocava sa cinjenicama da je (opet) svako
od njih imao motiv i po neki momenat kada njihovo
kretanje nije odgovaralo onome koje su prijavili
i da je svako od njih u stvari imao priliku da ode
do sobe gospodje Lajdner i da je ubije. Ali - znamo
da niko nije ulazio u njenu sobu!!! Da li je to
ipak tako? Neko jeste ulazio u njenu sobu... A Poaro
je znao i kako je ubijena i ko ju je ubio i zasto...
Poaro je znao i ko je pisao preteca pisma i zasto
je prestao i zasto je posle godinu dana poceo ponovo
da ih pise... Medjutim, on otkriva i da cak dve
osobe koje su bile clanovi ekspedicije nisu bili
ono za sta su se izdavali... Ko je od njih samo
varalica iz koristi a ko ubica? Poaro zna!!! On
suocava ubicu sa svojim saznanjima, koji zatim slomljen
priznaje zlocin i ne pokusavajuci da se opravda...
Sestra Lederan je zavrsavala
svoju ispovest o ovm slucaju... "Poaro
je otputovao u Siriju, a nedelju dana kasnije je
otisao kuci Orijent-ekspresom gde su ga uvukli u
jos jedan kriminalni slucaj... Ne poricem njegove
intelektualne sposobnosti, ali mu necu lako oprostiti
sto se na kraju onako pretvarao da misli da sam
i ja umesana u zlocin..."
bravenet.com
