Zanimljiva knjiga
pre svega zbog cinjenice da se u njoj pojavljuje
Miss Marple tek u nekoliko recenica koje izmeni
sa par njih i to tek na poslednjih pedesetak stranica
knjige, kao i na samom kraju gde (donekle kao Poirot)
objasnjava kako je, uglavnom na osnovu primedbi
i zapazanja mladog Jerryja Burtona, donela svoje
zakljucke koji su se pokazali ispravnim... Nedvosmisleno,
ona je osoba koja ce resiti ovaj slucaj i dati uspesnom
kraju price licni pecat svojom poznatom metodom
- teranjem zlocinca da napravi jos jedan zlocin,
ali ovoga puta ne znajuci da mu je napravljena zaseda
i da ce postojati ocevici...
Iako se mladi Jerry Burton i njegova
sestra Joanna koji dolaze u Lymestock i iznajmljuju
kucu od gospodjice Emily Barton ne bi li se mladic
oporavio nakon nezgode koju je imao, pojavljuju
kao glavni likovi preko kojih i pratimo radnju,
koji na neki nacin neposredno sudeluju u dogadjajima,
razgovaraju sa mestanima, kako oni upoznaju nove
likove, preko njih ih upoznajemo i mi, zlocine koji
se kasnije desavaju istrazuje upravnik lokalne policije
Nash...
Burtonovi su dosli u Lymstock po
nalogu lekara jer je Jerryjy trebao oporavak, mir
i tisina, ali to ce biti poslednje sto ce naci u
malom mestu jer vec posle samo nekoliko dana od
njihovog dolaska mestom ce poceti da kruze anonimna
pisma... I svi ce ih dobijati, i mladi i stari i
muskarci i zene, neka ce biti bez smisla, neka sa
smislom ali ce svejedno uneti paniku. Ni Jerry,
a ni Joanna, mada su prakticno stranci i o njima
se gotovo nista ne zna, nece biti postedjeni pisama...
Sta je to neko mogao znati o mladicu i devojci koji
su se tek pre dve nedelje doselili u Lymstock...?
Interesantno je da nema ni puno likova
u ovoj knjizi, cak nema nijednog lika koji nam je
antipatican i o kome mozemo misliti kao zlocincu...
Tek pri kraju kada Agata svojim perom vodi nase
misli ka jednoj osobi (a pazljivi i dugogodisnji
citaoci njenih knjiga znaju da ta osoba nikako nije
zlocinac) i kada se i u istrazi svakim narednim
korakom sve vise priblizavamo toj osobi... ali,
tek tada mi vezujemo misli za eto, jednu osobu koja
bi mogla imati zle misli... Do tada svi su umereni,
cedni, posteni...
Tu su lokalni svestenik Caleb Dane
Calthrop i njegova zena Mode Calthrop, preko koje
cemo i "upoznati" nasu gospodjicu Marple
koja ce joj biti u gostima, a koju do samog kraja
gotovo niko nije ni primetio, a kamoli uzeo za ozbiljno...
Tu su i doktor Owen Griffith i njegova setra Aimee,
te gospodin Symmington i njegova zena... sa njima
zive i njena cerka Megan iz prvog braka, te njihovo
dvoje zajednicke dece, dva mala decaka, kao i Elsie
Holland koja je radila kao guvernanta... Iako im
je gospodjica Emily Barton izdala svoju kucu, ona
je ostala ziveti u mestu, u jednom malom pansionu
koji je drzala njena prijateljica... Bio je tu i
gospodin Pye koji je ziveo u Samostanskoj kuci bogate
istorijske vrednosti i imao je duznost pokazivati
je i pricati o lokalnoj istoriji pridoslicama kao
sto su bili Jerry i Joanna Burton ili retkim turistima
koji bi dosli u mesto... U par navrata susrecemo
i gospodjicu Ginch, neuglednu sredovecnu sekretaricu
gospodina Symmingtona...
Iako se velecasni Calthrop i njegova
zena pojavljuju u nekoliko Agatinih romana kao sporedni
ali ne uvek i nebitni likovi, ovde nailazimo na
njihov interesantan opis, odnosno zapazanje od strane
Jerryja Burtona... "
Gospodja Dane Calthrop nikada nigdje nije zabijala
nos, ali je ipak imala nadnaravnu moc tako da je
znala stvari, a ja sam vrlo brzo otkrio da su je
se gotovo svi u selu pomalo bojali. Nikada nije
dijelila savjete ili se mijesala, a ipak je predstavljala
Bozje lice svakome s necistom savjescu. Nikada nisam
vidio zenu toliko indiferentnu prema svome materijalnom
okruzenju. Za vrucih dana setala bi unaokolo odjevena
u debelo vuneno odijelo iz Harrisa, a po kisi, pa
cak i susnjezici vidjao sam je kako rastresena trckara
po seoskim ulicama u pamucnoj haljini s oslikanim
makovima. Njezino lice bilo je dobro njegovano,
dugo i mrsavo, slicilo je na njusku hrta. U govoru
ju je odlikovala uzasavajuca iskrenost."
Pri jednom od neobaveznih seoskih
okupljanja u kuci velecasnog Danea Calthropa, kada
su se Jerry i Joanna prvi put sreli sa gospodjicom
Marple, dok je ona slusala o najnovijim dogadjajima
u mestu, pismima, samoubistvu a zatim i o ubistvu...
odmah ce zakljuciti "...pociniti
uspjesno ubojstvo mora biti slicno docaravanju trika...
Ljude morate natjerati da gledaju na krive stvari
i na krivome mjestu - vjerujem kako se to zove pogresna
usmjerenost!"
Neko od tih finih i mirnih ljudi
je ocito ubica i to ne ubica iz ocaja sto se obruc
oko njega steze jer policija polako otkriva identitet
pisca anonimnih pisama, vec ubica koji je dugo i
temeljito planirao svoj zlocin... bice to detalj
koji je svima promicao do kraja i koji je Agata
uopste nije skrivala od nas, ali je na majstorski
nacin odvukla nasu paznju... bice to zlocin koji
ce iziskivati jos jedan, uklanjanje potencijalnog
svedoka, kao i podmetanje kompromitujucih dokaza
trecoj osobi koja bi itekako imala razlog da izvrsi
to ubistvo, sto je i lokalna policija dobro znala...
Svi dokazi su vodili u istom smeru
i ka istoj osobi, ali kako nasa draga gospodjica
Marple uvek mora da bude sigurna u identitet izvrsioca
zlocina, ona na kraju pravi jos jednu zamku, izlazuci
jos jedan zivot opasnosti... kada joj je mlady Jerry
prigovorio zbog toga, ona mu mudro odgovara: "Da,
bilo je opasno, ali mi nismo na ovome svijetu, gospodine
Burton, da izbjegavamo opasnost kada je u opasnosti
zivot neduzne osobe! Razumijete li me?"
Gospodjica Marple, kao i obicno ne
prihvata da sva zasluga ide njoj i ona kaze da je
bila potaknuta usputnim primedbama mladog Jerryja
Burtona "kako nema dima bez vatre", kako
je i on sam razmisljajuci o navikama posluge kada
imaju slobodne dane, kako ih koriste i kakve navike
sami imaju u kucama u kojima sluze dosao do zanimljivih
otkrica koja su ih na kraju dovela do proracunatog
ubice koji je zlocin dugo pripremao...
Kada se dogodilo prvo ubistvo, niko
nije ni razmisljao o tome kao o ubistvu jer je sve
ukazivalo na samoubistvo... Da je nekome pre nase
gospodjice Marple to palo na pamet, krug osumnjicenih
bi od pocetka bio sveden na nekoliko ljudi... Ovako
sve vreme se traga za piscem anonimnih pisama (a
to za pocetak moze biti bilo ko), kao nekim ko je
posredno bio odgovoran za smrt koja se desila...
Naime, po prijemu pisma u kome je ta osoba "optuzena"
za svoje nedolicno ponasanje, pronadjena je mrtva
sa oprostajnom porukom na komadicu papira "...ne
mogu vise..."... stvar se jos vise zakomplikovala
kada je ubrzo zatim jos jedna osoba pronadjena mrtva,
ovoga puta nedvosmisleno ubijena... Ako se u prvom
slucaju cijanid i mogao povezati sa samoubistvom,
razbijena i probodena glava, dosta krvi, kao i sakriveno
telo na mestu gde nece biti brzo pronadjeno govore
da imamo posla sa hladnokrvnim ubicom... No, da
li je ta osoba zaista hladnokrvna kada je bila prinudjena
da pocini jos jedno ubistvo...? Da li ce, ako bude
prinudjen pociniti i trece...? Gospodjica Marple
misli da hoce i resava da rizikuje, te salje jednu
osobu osumnjicenom da ga uceni...
Kako se obe nastradale osobe mogu
dovesti u vezu, pocinje da se sumnja i u navodno
samoubistvo... Ako je bilo ubistvo - krug se suzava,
ali oko pogresne osobe, no oruzje nadjeno u njenom
posedu, knjiga sa izrezanim stranicama u njenoj
kuci i na kraju cinjenica da je takoreci uhvacena
na delu dok je kucala jedno od pisama, i to poslednje
koje je poslato na adresu Elsie Holland koja do
tada jos jedina nije dobila "svoj primerak"...
To ne moze da se porekne, iako pogresna, tj. osoba
koja nije nikoga ubila, ona priznaje da je pisala
to pismo - ali samo to jedno i iz sasvim drugacijih
pobuda... Gospodjica Marple uvidja istinu... pronalazi
nesto zajednicko svim pismima, nesto sto po svojoj
prirodi ne pripada kliseu anonimnih pisama, a sto
i njeno i razmisljanje policije odvodi u drugom
smeru... ovoga puta u pravom smeru... Oni pristaju
na njenu malu igru na kraju i na licu mesta, takoreci,
u punoj akciji, dok je pokusavao da unisti jos jedan
mladi zivot, nas ubica je uhvacen na delu...
Zanimljiva knjiga, ne samo zbog dobro
gradjene price oko zlocinca, zlocina i njegovog
razresenja, toliko i zbog odlicnog opisa stanovnika
malog mesta i njihovih medjusobnih odnosa, ali pre
svega zbog interesantnog pripovedanja mladog Jerryja
Burtona, nepristrasnog mladica, otvorenog prema
svima jednako, zbog njegovog odnosa prema mladoj
Megan od koje ce u kratkom periodu od nemarne i
neuredne devojke naciniti prekrasnu mladu zenu koja
ce napokon steci samopouzdanje... A steci ce i Jerryja
Burtona za muza... I Joanna ce pronaci svoju ljubav
u tom malom i zabitom mestu... Kada su pre samo
nekoliko meseci dosli tu nisu mogli ni da pretpostave
da ce im zivot u Lymstocky biti uzbudljiv kao zivot
u Londonu... Ima pravo nasa Miss Marple - Ljudska
priroda je svuda jednaka...
bravenet.com
