U ovom romanu, na delu
se pokazuju Arijadna Oliver i Herkul Poaro, mada moram reci,
da je za dobrog posmatraca i pazljivog citaoca, bas u ovom
romanu vise eksponiran njen lik nego lik malog Belgijanca.
Prica pocinje na nacin prilicno svojstven Agati Kristi.
Kao sto je i pre znala da i Poaroa ali i gospodjicu Marpl
uvuce u resavanje "nekog" zlocina cak i pre nego
sto se desio, i ovoga puta se desava isto. Arijadna Oliver
je, naime, pozvana od strane svoje prijateljice Ledi Stjubs
da na njenom imanju organizuje "Lov na ubicu".
Ledi Stjubs je jednom godisnje na svom velikom
imanju organizovala zabavu koja je vise licila na vasar
- sa svojim lutkama, vrteskama, prorocicama, gutacima vatre...
Kao dodatak, zamislila je jednu igru. Na imanju ce se tokom
zabave navodno desiti ubistvo a prijavljeni posetioci -
tragaci, ce pratiti tragove i doci do resenja "zlocina".
Zadatak da sve organizuje, osmisli i realizuje pripao je
Arijadni Oliver, cuvenom piscu kriminalistickih romana.
I dok ona boravi u danima pre zabave na imanju predlazuci
korake delovanja i pravce resavanja zagonetki na pomalo
komican nacin, cini nam se da se Agata malo podsmeva i samoj
sebi i svojoj neoubuzdanoj masti kada su u pitanju zlocini
koje je osmislila i "resila"...
Medjutim, Arijadna svojim sestim culom -
tzv. zenskom intuicijom oseca i da nesto nije u redu. Ne
zna sta - ali oseca da nesto nije kako treba. Taj osecaj
je tera da pozove svog prijatelja Herkula Poaroa da joj
se pridruzi "ako slucajno zatreba". Ona mu preko
telefona ne govori o cemu se radi jer ni ona zapravo ne
zna. I kako je i sama pogodila, kasnije kada su se sreli,
Poaro je dosao do nje prevalivsi 350 kilometara - iz ciste
radoznalosti. Morao je da joj prizna da je njena famozna
zenska intuicija i ovoga puta bila u pravu. Ona mu govori
da ima osecaj da nesto nije u redu, da ima neki cudni osecaj
da zele da je prevare i da se uopste ne bi cudila ako bi
se umesto laznog ubistva desilo pravo ubistvo!
Poaro je razmisljao o gospodji Oliver: "...
Gospodja Oliver je bila zena nesredjena do krajnjih granica
(i bilo mu je neshvatljivo kako uspeva da sredi one toliko
uskladjene i povezane kriminalne romane koje je pisala),
pa ipak, ma koliko da je bila sva smetena, iznenadila ga
je nekoliko puta svojim iznenadnim shvatanjem istine..."
I zaista, kada gomila "tragaca"
u ovoj igri stigne do mlade devojke koja je trebala da glumi
ubijenu - shvatice da je ona i zaista ubijena. Ali to nije
i jedini les koji ce biti pronadjen. Poaro se najpre susreo
sa pitanjem - zasto je ubijena bas ta osoba - kome je ona
smetala i ko je zapravo trebao da bude ubijen... Da li je
neko samo zavaravao tragove? Intucija Arijadne Oliver i
ovoga puta izgleda nije zatajila, Poaro naravno, kao i uvek,
optuzuje sebe da opet nije izvrsio zadatak i sprecio zlocin
iako je upravo iz tog razloga i dosao - da spreci ubistvo
- koje je doduse tada postojalo samo u masti njegove prijateljice,
gospodje Oliver. Kao i u drugim Agatinim romanima i ovde
se srecemo sa jos nekoliko zrtava do kraja romana, onih
koji su nesto videli, rekli, znali ili koji su poznavali
ubicu ili znali za motive njegovog zlocina. Ubica se ovde
otkriva u cuvenom Poaroovom finalu kada saznajemo da je
cela prica zapravo pocela pre mnogo godina, tj. zapravo
da je jos tada izvrsen prvi zlocin koji je zapoceo prvo
sa skrivanjem identiteta jedne osobe, zatim zamenom licnosti
pa sve do planiranja nacina da se dodje do velikog bogatstva
za koje je smatrano da nece biti oteto nego da joj po zakonu
pripada...
No... da se vratimo malo na likove u ovoj
Agatinoj maloj igri... Prisutni su bili - Ser Dzordz Stjubs
- veleposednik i lokalni bogatas i njegova dvadeset godina
mladja zena ledi Heti Stjubs, intelektualno "ogranicena"
osoba, koja je naizgled pokazivala zanimanje samo za nakit,
krzno i provod... zatim mladi arhitekta Mihael Vajman koji
je radio na jednom projektu na imanju Stjubsovih, pa onda
gospodjica Armanda Brevis - sekretarica - guvernanta, Alek
Ledz i njegova zena Seli, mladi bracni par koji je uzeo
pod zakup jednu malu vilu u blizini reke, Gospodja Masterton
i njen suprug Vilfrid, narodni poslanik, zatim kapetan Vaberton,
gospodja Emi Folijat koja je stanovala na imanju u nekadasnoj
cuvarevoj kucici, mlada istrazivacica Marlena Tjuker...
stari Merdl, ciji je sin trideset godina radio na imanju
kao bastovan jos kada je pripadalo predhodnim vlasnicima,
Etjen De Suza, rodjak ledi Stjubs koji je tog dana iznenada
posle mnogo godina dosao u posetu... kao i nekoliko stotina
gostiju koji ce tog vikenda obilaziti imanje i igrati se
"lova na ubicu"...
Medju svima njima Poaro treba da otkrije
ko je izvrsio niz zlocina i sa kojim motivima... Tu je naravno
i lokalni inspektor Blend kome je Poaro dobro poznat od
pre. U noci zlocina, odmah krece ispitivanje i ispituje
se kretanje i alibi glavnih sudionika ove "zabave"...
ali obojica moraju uzeti u obzir da je ubica te veceri zaista
mogao biti bilo ko. Medjutim, i gospodja Oliver se ne predaje
tako lako. Iznela je inspektoru citav spisak mogucih nacina
kako je ubistvo izvrseno kao i mogucih izvrsioca. Njena
masta dovodila ga je u vise navrata do ludila...
Bio je to jedan od zlocina koji ce Poaro
resiti dosta kasnije. Na licu mesta tih dana i tokom istrage,
ni on, ni inspektor Blend nisu nasli nista sto bi moglo
da im pomogne u resavanju zlocina. Poaro je zaista bio ocajan
(cak su mu i brkovi "omlitaveli") sto nije uspeo
ni da spreci zlocin a ni da ga resi. Vratio se u London
i jednog dana, kada je proslo vise od mesec dana, dok je
sedeo ispred kamina - prvo je napravio spisak osoba koje
su mu se cinile najsumnjivije a zatim ispisao i pitanja
koja su ga mucila i na koja nije uspevao da nadje odgovor...
Resio je da prekine mucnu situaciju i neizvesnost i otputovao
ponovo na imanje resivsi ovoga puta da prvo porazgovara
sa starom gospodjom Folijat koja je dugo godina zivela na
imanju i za koju je verovao da je znala mnogo vise od onoga
sto mu je rekla... I bio je u pravu... Ona mu prica pricu
o istoriji imanja i o porodici koja je tu nekada zivela...
Ona zaista nesto zna, sumnja, nagadja... Poaro misli da
je ona mozda u opasnosti...
Kada je vec u gradu, odlazi da poseti i porodicu
jedne od zrtava - nesrecno nastradale devojke... i saznaje
sasvim slucajno za jos jedan nesrecan dogadjaj koji se desio
u mestu od njegovog odlaska. On je sada sasvim ubedjen da
dogadjaj nije bio nesrecan i da je u pitanju jos jedno ubistvo...
i sve to sada baca sasvim drugo svetlo na predhodne zlocine...
Odmah odlazi da telefonira inspektoru Blendu postavljajuci
mu jedno na izgled nebitno pitanje (kako samo on to ume)
i posle dobijenog odgovora mu kaze da napokon ima ideju,
dodavsi da je do sada bas bio budala... Poslednji telefonski
razgovor obavio je sa Arijadnom Oliver postavivsi joj pitanje
koje je inace najvise mrzela - hteo je da zna nesto vise
o nacinu njenog pisanja. No, ona je bas bila raspolozena
za razgovor. Poaro je, cinilo mu se, sada znao zve... Otisao
je najpre do kucice pored reke koju su iznajmili Seli i
Alek Ledz i posle kraceg razgovora sa Alekom, a zatim i
iznosenja cinjenica inspektoru Blendu, otisao je ponovo
da poseti gospodju Folijat, sada vec sasvim ubedjen da ce
ovoga puta biti spremna da mu kaze i nesto sto mu je precutala...
Ona mu zaista ovoga puta i govori celu pricu, ali tek posto
je Poaro njoj rekao sve sto je i sam vec saznao... suocivsi
je sa stvarima koje ni sama nije znala ili je i znala ali
nije htela da poveruje u njih...
Sve u svemu, bio je ovo zanimljiv i pitak
roman za citanje, mozda nepravedno nije pominjan kao neko
od Agatinih najboljih ostvarenja, ali vrlo dobro zamisljen
da sa scenarijem Arijadne Oliver o izmisljenom zlocinu cini
dobru celinu. Poaro se ipak na kraju prepustio njenoj intuiciji
i masti i nacinu na koji je zamislila likove u svojoj maloj
igri ubistva na imanju Stjubsovih, ne misleci o tome da
je upravo ona svojom pricom i dala ideju i pokrice za ovaj
davno jos, dobro isplaniran zlocin...
bravenet.com
