1924. godine,
Agatha je napisala svoj cetvrti roman "Covek
u smedjem odelu". Iako je vec njen prvi roman
napisan cetiri godine ranije "Misterija u Stajlsu"
bio prilicno zapazen, ona jos uvek nema pravi hit
roman. Pojavice se dve godine kasnije u liku Rodzera
Akrojda. Godinu dana pre objavljivanja romana o
kome ovde pisemo Agatha je sa svojim muzem Archijem
krenula na put oko sveta. Iskustva i dogadjaji kroz
koje je prolazila bice joj polazna tacka za ovaj
roman. Tako je nastao roman "Covek u smedjem
odelu" koji je do pred sam izlazak u prodaju
trebao da se u stvari zove "Tajna Mill Housea"...
Dok su bili na putu, pricajuci im o knjizi za koju
radi nacrt, Archijev prijatelj Belcher zarko je
zeleo da bude u toj knjizi.
Agatha je odlucila da mu da jednu
od glavnih uloga u ovom romanu... Kako kaze u svojoj
"Autobiografiji"..."...Skicirala
sam zaplet te knjige kad sam bila u Juznoj Africi.
Odlucila sam da bude vise u duhu trilera nego detektivske
price i da obuhvati dosta juznoafrickih prizora.
Dok smo bili tamo vladala je neka vrsta revolucionarne
krize, pa sam zabiljezila nekoliko korisnih cinjenica.
Zacrtala sam svoju junakinju kao vedru, pustolovnu
mladu zenu, inace siroce, koja se uputila u potragu
za pustolovinama. Pisuci za pokus odlomak ili dva,
uvidjela sam kako mi je strasno tesko stvoriti zivu
sliku temeljenu na Belcheru. Nisam mogla pisati
o njemu objektivno i uciniti ga bilo cime osim obicnom
marionetom. Tada sam dobila ideju. Knjiga mora biti
napisana u prvom licu. Naizmjenicno ce govoriti
Ann i Belcher.... Dobivsi ime Sir Eustace Pedler
i ucinivsi da sam pise svoj rukopis, otkrila sam
da lik pocinje ozivljavati. On, naravno nije bio
Belcher, ali upotrebljavao je neke Belcherove fraze
i pripovijedao neke Belcherove price. Bio je takodjer
majstor umjetnosti blefiranja, a kao blefer mogao
je lako postati beskrupulozna i zanimljiva licnost.
Uskoro sam zaboravila Belchera, te je sam Sir Eustace
Pedler vladao mojim perom. To je, mislim, bila jedina
zgoda kad sam u knjigu pokusala staviti zivu osobu
koju sam dobro poznavala, i ne vjerujem da je to
uspjelo. Belcher nije ozivio, ali je zato ozivio
netko ko se zvao Sir Eustace Pedler. Odjednom sam
otkrila da postaje sasvim zanimljivo pisati tu knjigu..."
Prenela sam ovde deo iz Agatine "Autobiografije"
upravo zbog ovog dela u kome naglasava da je to
bio prvi i jedini put da je u svom romanu gradila
neciji lik po nekoj osobi koju je licno poznavala...
Kroz
ta pisma - pripovedanje, o kojima Agatha prica,
pratimo pricu, tj. dve paralelne price koje nam
naizmenicno govore cinjenice i razmisljanja dva
glavna junaka i uklapaju se jedna u drugu. Sto nije
dozivljavala Ann, dozivljavao je Sir Eustace Pedler
i tako na kraju dobijamo celu gotovu pricu cije
je razresenje, kao i obicno kada je Agatha bila
u pitanju, prilicno zaprepascujuce i neocekivano...
Ma koliko da nemaju direktnih dodirnih tacaka, usudjujem
se reci da je vrlo verovatno da je pisuci ovaj roman,
Agatha dobila makar deo inspiracije i za cuveni
roman "Ubistvo Rodzera Akrojda" koji ce
je samo dve godine kasnije uvrstiti u red pisaca
bestselera...
Poprilicno je nezahvalno ili cak prilicno nemoguce prepricati vam ovaj
roman cak i u najkracim crtama posto on upravo vrvi od dogadjaja iz stranice u stranicu
- ali probacu najkrace sto mogu tek da malo steknete utisak o zapletu. Centralni zaplet
se okrece oko mlade Ane Bedingfeld koja je na stanici podzemne zeleznice u Londonu bila
svedok ubistva. Nije bas licilo na ubistvo posto je izgledalo da je "covek u smedjem
odelu" sam skocio na sine ispred voza koji ne nailazio, ali uzas koji je Ana videla
u njegovim ocima dok je u nekoga (ili nesto) gledao iza njenog ramena naveli su je na taj
zakljucak. Tu se nasao i doktor koji je prisao i pregledom ustanovio smrt mladica. Samo
je Ana primetila da je doktoru iz dzepa dok je odlazio ispao jedan papiric koji je, kako
ce ubrzo zakljuciti, pripadao pokojniku. Na njemu su bili napisani neki brojevi i reci
koje ona nije razumela... S druge strane u usamljenoj kuci ser Justasa Pedlera "Mil
Hausu" koju je on izdavao, gotovo istovremeno nadjena je mrtva zena. Kucepaziteljka
je rekla policiji da je kucu poslednju posetio "covek u smedjem odelu"... Dovoljno
da se nasa "Pustolovka Ana" poprilicno zainteresuje, prvo kao detektiv amater,
a kasnije koristeci svoju umesnost i kao novinar amater koji uspeva da zaintrigira vlasnika
popularnih dnevnih novina koje su izvestavale o ovom slucaju, da i sama krene tragom ove
price...
Ona
ubrzo uspeva da shvati sta znaci deo tajne poruke,
brojeve je povezala sa datumom i evo je ukrcala
se na brod koji vodi ni manje ni vise nego na obale
Juzne Afrike... Pored mnogih glavnih likova u Agatinim
knjigama, onih koji istrazuju i onih drugi koji
vode "glavnu rec" kao ubice, zlocinci
i kriminalci svake vrste, svaki roman ima bar jednu
licnost koja "vodi roman" i koja ostaje
zapacena zbog svog sarma, lucidnosti, duhovitosti...
Ovde su za mene kao duet snova "posao obavili"
Ser Justas Pedler i njegov sekretar-sluga Pedzet.
Njihove likove je Agata izgradila toliko verno i
sa toliko maste i duhovitosti, dajuci im izuzetne
replike i pokazujuci nam svoju sposobnost da pise
i na jedan humoristican nacin koji mi je cesto nabacivao
osmeh na lice dok sam citala ovu knjigu.
Ako se izuzmu fantasticni opisi africkih
predela, kao i revolucije koja se tamo odigravala,
ova knjiga je vise letnja razbibriga - jer zlocini
se desavaju na samom pocetku knjige a nasa Ana ide
iz nevolje u nevolju spretno se izvlaceci iz njih,
pokusavajuci da otkrije za pocetak identitet "coveka
u smedjem odelu" a zatim i da dokaze da on
nije kriv za ubistvo zene koje mu je pripisano.
Ona je makar instiktivno znala da to nije pravi
odgovor. Ubrzo ce se uplesti u nesto mnogo vise
kada shvati da za jednom kabinom na brodu vlada
posebno interesovanje. Naravno, da bas ona uspeva
da je dobije... Sta ce se desiti u toj kabini?
Kao drugi zanimljivi likovi, ovde
se pojavljuju i pukovnik Dzoni Rajs, nama dobro
poznat iz nekih drugih Agatinih knjiga. Veciti putnik,
mistik, covek na visokom polozaju... imace svoj
razlog da se nadje na brodu. Na brodu su naravno
i Ser Justas Pedler i njegov sekretar Pedzet ali
i njegov drugi sekretar, Hari Rejbern, koga je primio
u sluzbu neposredno pre nego je krenuo na put...
Jeste da Ser Justas Pedler treba da onese vazna
dokumenta juznoafrickom premijeru licno ali dva
sekretara su vec mnogo... Ali, da vas samo malo
zagolicam i kazem da ce se ispostaviti da Hari Rejbern
uopste nije taj za koga se izdaje... Od drugih zanimljivih,
a nama vaznih likova koji ce se nasoj Ani naci na
ovom putu su i gospodja Bler, zena velikog iskustva,
bogata, i neko sa dobrim vezama medju znacajnim
licnostima, kao i svestenik, otac Cicester koji
je isao u Rodeziju kao misionar. Bar tako je on
rekao... a Ani se nije dopadao nimalo i uospte mu
nije verovala...
Dogadjaju se tu brojne avanture na
brodu, Ana dosta toga saznaje, odnekud se pojavljuju
ukradeni brilijanti, Ana biva napadnuta a zatim
i odbranjena od strane tajanstvenog neznanca...
Tek iskrcavaju se u Rodeziji i ubrzo shvataju da
se nalaze gotovo usred revolucije... Ponovo Ana
upada iz nevolje u nevolju ali na svakoj od tih
stepenica saznaje po nesto novo i cini joj se da
je sve blize razresenju misterije. Medjutim Agata
nam dovoljno zapetljava situaciju, svaki put uvodeci
je u neku drugu sumnju i do kraja romana nas ne
pusta da se opustimo.
Suocice se Ana pred kraj sa vrhovnim
vodjom i otkrice zaprepasceno da je to jedan od
njenih saputnika sa broda... Bice zarobljena bez
izgleda da se spasi, ali uspece da se izvuce iz
nevolje... Medjutim, spremaju joj novu. Ovoga puta
nestaje bez traga pojavivsi se mesecima kasnije
tamo gde je niko nije ocekivao. Spasice je jedan
njen drugi saputnik za koga ni u snovima ne bi mogla
da pomisli da joj je naklonjen. Uporedo saznajemo
i njegovu zivotnu pricu. Ana resava da sve napusti,
pa cak i resavanje misterije "coveka u smedjem
odelu" i da ostane da zivi sa njim daleko od
svega, negde u srcu Afrike...
Medjutim, misterija je ubrzo resena
i to bas zahvaljujuci njenoj hrabrosti. Sve vreme,
dok je prozivljavala pustolovne trenutke svog zivota,
Ana je vredno obavljala i svoj zadatak detektiva-novinara-amatera
i slala izvestaje svom sefu. Imali su veliki publicitet.
Poslednji izvestaj koji je Ana poslala iz Afrike
nosio je naslov "Moje romanticno vencanje"...
pokazavsi da je Agata i u ovaj roman ipak morala
da unese malo romantike.
bravenet.com
