Posle mnogobrojnih avantura,
sada vec u poznim godinama poznati Agatini junaci Tomi i
Tapens Beresford odlucuju da se smire i kupuju kucu u mirnom
engleskom seocetu Holokveju. Medjutim kuca koju su odabrali
krije mracnu tajnu. Brzo po dolasku Tapens na tavanu kuce
pronalazi gomilu decjih knjiga koje su pripadale nekom od
prethodnih stanara u ovoj kuci. U jednoj od knjiga Tapens
nalazi sifrovanu poruku:
Meri Dzordan nije umrla prirodnom smrcu.
To je bio neko od nas.
I ja znam ko.
Koje bila Meri Dzordan i zasto je neko napisao
ovu poruku u decjoj knjizi, pitala se Tapens. Ona i Tomi
odlucuju da ispitaju ovaj slucaj i pocinju da se kod lokalnih
mestana raspituju o Meri Dzordan. Ubrzo saznaju da je Meri
Dzordan pre 60-ak godina za vreme prvog svetskog rata kratko
zivela u kuci koju su kupili Tomi i Tapens, radeci kao guvernanta.
O njoj se nije mnogo saznalo, ali su u selu kruzili tracevi
da je ona u stvari nemacki spijun. Onda je iznenada umrla
nesrecnim slucajem i u njenoj smrti nije bilo nista sumnjivo.
Knjiga sa sifrovanom porukom pripadala je tada jedanaestogodisnjem
Aleksandru Parkinsonu, koju je takodje u to vreme ziveo
u toj kuci. Ubrzo posle Merine smrti, umire i mladi Aleksandar.
Da li je Meri Dzordan bila ubijena? Da li je Aleksandar
Parkinson otkrio tajnu o njenoj smrti i zbog toga bio i
sam ucutkan? Kako istraga odmice Tomi i Tapens postaju svesni
da u mirnom Holokveju jos uvek zivi neko ko je povezan sa
misterioznim dogadjajima iz proslosti i ko je spreman na
sve samo da bi neke tajne ostale vecno skrivene...
Ovo je ukratko sadrzaj romana Postern of
fate, poslednjeg romana koji je napisala Agata Kristi i
predstavlja poslednji slucaj Tomija i Tapens Beresford.
Posle ovog romana objavljeni su Zavesa i Usnulo Ubistvo
(inace napisani mnogo pre njihovog objavljivanja) kao poslednji
slucajevi Herkula Poaroa i gospodjice Marpl. Medjutim za
razliku od Zavese i Usnulog ubistva koji spadaju u najbolje
romane kraljice zlocina, Postern of fate je jedan od losijih
romana Agate Kristi. U narednim redovima prikazacu glavne
nedostatke ovog romana.
Pre svega ovaj roman pokusava da pomiri dva
tipa detektivskih romana koje je je pisala Agata Kristi.
Osim cuvenih krimica (ili tzv whodunit kako se na engleskom
nazivaju), po kojima je i najpoznatija, Agata je pisala
i akcione trilere od kojih su najbolji upravo oni sa Tomi
i Mrvicom (Tajni neprijatelj, N ili M). Postern of fate
ima elemente i whodunit i akcionog trilera ali zlocin koji
se istrazuje desio se mnogo ranije u proslosti, tako da
glavni svedoci i materijalni dokazi vise ne postoje. S druge
strane Tomi i Mrvica, iako jos uvek nisu izgubili avanturisticki
duh, ipak nisu vise mladi i nemaju onu snagu, koju su imali
kad su osnivali agenciju Mladi avantristi (Tajni neprijatelj)
i jedina akcija koju vidimo u ovom romanu je razgovor sa
starcima o bolesnim kostima i nacinima kako urediti bastu.
Osim toga roman je vrlo razvucen i stvarno je porazavajuce
sto citalac na 150. strani nezna nista vise nego na 20-oj.
Rasplet je takodje vrlo slab i pomalo konfuzan.
Dogadaji iz proslosti nisu na adekvatan nacin povezani sa
sadasnjim dogadjajima, niti je do kraja isterana na cistac
misterija zvana Meri Dzordan. I u raspletu necemo naci na
nikakve preokrete na kakve smo inace navikli u romanima
Agate Kristi.
Posle zavrsenog citanja ne mogu da pobegnem
od utiska da fanovi Tomija i Mrvice nisu dobili adekvatni
roman u kome se oprastaju od svojih junaka i mozda je bolje
da ova knjiga nikad nije napisana a da kao poslednji slucaj
Tomija i Mrvice ostane svakako mnogo bolja Zla sudba.
bravenet.com
